Kao što smo već pomenuli, prva hodočašća bila su tek u desetom veku, a njihova popularnost je u 11.om i 12.om veku doživela veliki procvat. Iz tog perioda potice i prvi zapis o hodočašću. U njemu je opisan ne samo put, nego su date korisne primedbe i preporuke vezane za pripremu i za etape puta.

Vitezovi koji su se brinuli za sigurnost i čuvali putnike od lopova, bolesne i iznemogle odnosili do konaka ili lekara, takođe su pružali ono što se savremeno podrazumeva pod bankarskim uslugama. Hodočasnici su naime, mogli da ostave novac vitezovima, a sa potvrdom koju su dobijali mogli su u svakom odredistu koje je pripadalo vitezovima da podignu deo novca ili plate usluge.

Papa je svoju blagonaklonost pokazao tako što je gradu Santjagu odobrio različite privilegije, između ostalog „Kompostelansku milost“. Veliki doprinos dao je i Bišof Diego Gelmirez, koji je i sam imao viziju da od Kompostele napravi centar za hodočasnike koji se može uporediti sa Rimom i Jerusalimom. Kraljevi ostalih oblasti pomogli su tako što su dali da se naprave mostovi, kao i konaci i bolnice, pa čak i novi gradovi zahvaljujući kojima su se skratile dnevne etape. Privučeni poslovima vezanim za hodočašće, te oblasti su počeli da naseljavaju ljudi iz cele Evrope. Putnici su do Kompostele išli najrazličitijim putevima, ali već u 12-om veku, zbog svoje sigurnosti i opremljenosti, najomiljeniji je bio „francuski put“. Krajem srednjeg veka hodočašća su se proredila, a karavane su zamenili pojedinačni putnici.

Iako motivi hodočasnika nisu više vezani za religiju i putovanje ne počinje od kućnog praga i sa crkvenim blagoslovom, samo hodočašće se nije mnogo promenilo za ovih hiljadu godina. Potraga (često nesvesna) za smislom, za željom da se na Jakobovom putu nađe vlastiti životni put, potreba da se nadje unutrašnji mir i ravnoteža ili jednostavno neki unutrašnji glas i osećanje u čoveku koji mu kaže, da je to put kojim treba da ide da bi (ponovo) pronašao i definisao samoga sebe.

U odnosu na fizički napor, savremeno hodočašće i pogotovu etape, ne mogu da se uporede sa onim iz 11-og veka. Pa ipak, hodočašće od preko 800 kilometara nije mali izazov. Uprkos tome, Jakobov put je ponovo postao jedna od izuzetnih evropskih tura i odnosi se na četiri puta koja su prolazila kroz Francusku i spajala se u mestu Puente la Reina. Odatle je (po tadašnjim merilima) bilo potrebno trinaest etapa da bi se stiglo do Kompostele. Te etape, podeljene na kraće deonice bice predstavljene u ovom vodiču.