Jakob je bio jedan od Hristovih apostola. Umro je u Jerusalimu, 44 godine po Hristu. Codex Calixtinus (zapis iz 12 veka, u kome su sakupljena kazivanja o čudima vezanim za Hrišćanstvo) kaže da je Jakob deo života proveo kao misionar u Španiji posle čega se vratio u Jrusalim. Po njegovoj smrti, dva njegova sledbenika (Atanas i Teodor) položili su ga u čamac, koji je (vođen anđelima) posle sedam dana stigao do Galicije do mesta Iria Flavia (danas Padrón) u kome je, u bišofovoj crkvi, bio položen nekoliko dana. Potom je bio prebačen i sahranjen u mestu koje se danas poznato kao Santjago de Compostela. To se dogodilo dana 25-og Jula, i taj dan se slavi kao Praznik Apostola Jakoba.

Međutim Jakobova smrt i grob uskoro su pali u zaborav i ponovo se pominju tek 842 godine, takodje u Codex Calixtinus u kome je zapisano kako se u toj oblasti javlje neka čudna, neobjašnjiva svetlost i zvezde u rojevima preleću noćnim nebom. Na osnovu toga crkva je dala nalog i pozvan je bišof Teodomir iz Irie Flavie koji je otvorio grob i ozvaničio da mošti pripadaju apostolu Jakobu. Do tada se smatralo da su se mošti svih apostola nalazile u Rimu, pa se vest o grobu i čudima koja su počela da se dešavaju brzo proširila. Po nalogu kralja Alfonsa II, na tom mestu je podignuta crkva oko koje je nastao grad „Compostela“ od reči Campus Stellae tj. „Zvezdano polje“.

Njegova slava brzo se proširila, ali su prva hodočašća bila tek u desetom veku, čija je popularnost u 11.om i 12.om veku doživela veliki procvat. Tada je severna Španija oslobodjena od Maura/Arapa, pa je putnicima mogla da se garantuje sigurnost tokom hodočašća.

Za tu borbu protiv maura/arapa vezana je još jedna legenda koja je još više doprinela popularnosti Jakoba i hodočašća. U njoj se kaže da je u bitki između Maura/arapa i hrišćana u blizini mesta Logronjo (oblast Rioha) pojavio Jakob na konju, pobio Arape i tako odbranio hrišćane, odnosno spasio i oslobodio pravedne od zlih. Možda odatle potiče želja vernika da dođu do njega, povere mu svoju muku i zamole ga da im pomogne u njihovoj borbi, ako treba i silom tj. mačem. Što je više hodočasnika dolazilo, to su Jakob, Jakobov put i hodočašće za Santjago bili popularniji, pa je uskoro lik Jakoba-hodočasnika sa hodočasničkim šeširom, (Jakobovom) školjkom, tikvom za vodu i štapom mogao da se nađe širom Evrope.